Changes from Version 1 of XLRef

Author:

trac (IP: 127.0.0.1)

Timestamp:

08/29/2006 10:15:32 PM (4 years ago)

Comment:

--

XLRef

@@ +1 @@
+= Osnovna struktura programa =
+[[Includer(XLTOC)]]
+
+XL program se sastoji od jednog ili više modula, od kojih se svaki standardno nalazi u fajlu istog imena kao i modul, sa dodatom ekstenzijom "xl". Sadržaj modula Demo se nalazi u fajlu Demo.xl i izgleda ovako:
+
+{{{
+#!html
+<a name="Demo.xl" />
+}}}
+{{{
+module Demo;
+
+proc Main(start, kraj, inc := 1) =
+  var
+    i: number;
+  begin
+    i:=start;
+    repeat
+      :$i$
+      i:=i+inc;      
+    until i>kraj;
+  end Main;
+
+begin
+end Demo.
+}}}
+
+Startuje se sa 2 ili tri argumenta, na primjer (% je prompt):
+{{{
+% xli Demo.xl 1 5 2
+1
+3
+5
+
+% xli Demo.xl 1 5
+1
+2
+3
+4
+5
+}}}
+
+U ovom primjeru smo pri deklarisanju varijable naveli i njen tip - number. Više o tome u narednoj sekciji.
+
+== Varijable i tipovi ==
+
+U toku izvršavanja programa tip varijable se može menjati, osim ukoliko prilikom deklarisanja varijable nije specificiran tip. Specificiranjem tipa kao u [wiki:XLRef#Demo.xl Demo.xl] postižemo da se vrijednost svakog izraza, prije pridruživanja vrijednosti našoj varijabli, implicitno konvertuje u navedeni tip. Kao i kod eksplicitne konverzije, ukoliko konvertovanje nije moguće, to je runtime greška.
+
+Sama varijabla može biti zaštićena (readonly) ako se deklariše na sljedeći način:
+
+{{{
+  var
+    path: const text := "/usr/lib/honet";
+}}}
+
+Pokušaj pisanja u ovako deklarisanu varijablu je runtime greška.
+
+Osnovni tipovi u XL-u su [wiki:XLRef#Tipnumber number], [wiki:XLRef#Tiptext text], [wiki:XLRef#Tipboolean boolean], [wiki:XLRef#Tipdate date], [wiki:XLRef#Tiptime time], [wiki:XLRef#Tiparray array] (asocijativni niz), [wiki:XLRef#Tiplist list] (uređena lista), [wiki:XLRef#Tipbyte byte], [wiki:XLRef#Tipbytes bytes], [wiki:XLRef#Tipqueue queue] i [wiki:XLRef#Tipforeign foreign].
+
+= Izrazi (expressions) =
+
+U XL izrazima su podržane sve standardne aritmetičke i logičke operacije. Njihova primena je ograničena tipom operanda na koji se primenjuje.
+
+Tip rezultata unarne operacija nad podizrazom je tip samog podizraza. Kod binarne operacije ''<expr1> <op> <expr2>'', prvo se implicitno vrši evaluacija i konverzija <expr2> u tip operanda <expr1> i zatim se
+izvršava operacija <op>. U slučaju da konverzija nije dozvoljena rezultat operacije je runtime greška.
+
+== Eksplicitna konverzija tipova ==
+   
+Takođe je moguće je izvršiti eksplicitnu konverziju tipova sa:
+
+{{{
+<tip> <expr>
+}}}
+
+gde je ''<tip>'' ime tipa, a ''<expr>'' izraz čiji se rezultat konvertuje
+u ''<tip>'' tip.
+   
+U slučaju da konverzija nije dozvoljena rezultat operacije je runtime greška.
+
+= Osnovni tipovi (basic types) =
+
+== Tip number ==
+
+Varijabla ovog tipa pretstavlja realan broj. Dozvoljene su
+sve aritmeticke i logicke operacije. Moguce je konvertovati
+sve tipove u number tip osim foreign tipa.
+
+== Tip text ==
+
+Varijable ovog tipa pretstavlja tekst, neogranicene duzine.
+Dozvoljeno je sabiranje (spajanje) dva teksta preko operatora
+plus, kao i logicke operacije poredjenja. Moguce je konvertovati
+sve tipove u text tip osim foreign tipa.
+
+== Tip boolean ==
+
+Varijabla ovog tipa može imati jednu od dvije vrednosti (true ili false). Dozvoljene su sve logičke operacije. Moguće je konvertovati number i text tipove u boolean tip.
+       
+== Tip date ==
+
+Varijabla ovog tipa predstavlja momenat u realnom vremenu i sastoji se od datuma i vremena u danu. Dozvoljene su aritmetičke operacije sabiranja i oduzima, kao i logičke operacije poređenja.
+
+Moguce je konvertovati number i text tipove u date tip.
+       
+== Tip time ==
+
+Varijabla ovog tipa reprezentuje vreme koje moze biti pozitivno
+i negativno. Dozvoljene su aritmeticke operacije sabiranja i
+oduzima, kao i logicke operacije poredjenja. Moguce je
+konvertovati number i text tipove u time tip.
+       
+== Tip array ==
+
+{{{
+a := { k1 := a1, k2 := a2, ..., kn := an }
+}}}
+
+gde je ''ai'' asocirana vrednost uz ''ki'' ključ. Pristup elementima niza se vrši preko ključeva i može se izvesti na jedan od naredna dva (ekvivalentna) načina:
+
+ * ''a.ki''
+  Ukoliko je vrijednost ključa poznata u momentu pisanja programa i ukoliko ''ki'' zadovoljava [wiki:XLValidIdent pravila kreiranja identifikatora u XL], može se koristiti ovaj metod. 
+ * ''a[ki]''
+  ''ki'' je izraz čija vrijednost se konvertuje u ''text'' koji onda služi kao ključ.
+
+Pokušaj pristupa elementu koji ne postoji u nizu je runtime greška, kao i indeksiranje (drugi metod) izrazom koji ne može da se konvertuje u ''text''.
+
+Dozvoljene su sledeće operacije:
+
+||a1 + a2||unija a1 i a2||
+||a1 - a2||skup elemenata iz a1 koji se ne pojavljuju u a2||
+||a1 / a2||skup elemenata iz a1 koji se ne pojavljuju u a2 i elemenata iz a2 koji se ne pojavljuju u a1||
+||a1 * a2||presek a1 i a2||
+||e in a||vraća odgovor na pitanje "da li element sa ključem e postoji u nizu a"||
+
+U prve četiri operacije a1 i a2 moraju biti nizovi.
+
+Nije dozvoljena konverzija bilo kojeg drugog tipa u niz.
+
+== Tip list ==
+
+{{{
+list:=[elem1, elem2, ..., elemn]
+}}}
+
+||list1 + list2||rezultat je lista čiji prefiks je lista ''list1'', a sufiks lista ''list2''||
+||list1 + e||rezultat je lista čiji prefiks je lista ''list1'', a sufiks lista čiji jedini element je ''e''||
+||e in a||vraća true ako se element sa ključem e postoji u nizu a, dok u suprotnom vraća false||
+
+gdje su ''elemi'' elementi liste kojima se pristupa preko njihovog rednog broja u listi. Prvi element liste ima redni broj jedan. Npr. ''list![5]'' nam vraća peti element liste ''list''. 
+
+Pokušaj pristupa elementu koji ne postoji u listi je runtime greška.
+       
+== Tip foreign ==
+
+Foreign je bilo koji od Modula-3 objektnih tipova koji nema specifičnu podršku u XL, kao ostali do sada nabrojani standardni tipovi. Sa stanovišta XL to je ADT. Modula-3 ekstenzije XL-a mogu da mapiraju metode koje se onda mogu pozivati iz XL koda. Sa ''foreigntypename'' može se dobiti tekstualno ime konkretnog tipa, a moguće je, korištenjem ''new'' kreirati novu foreign varijablu na osnovu imena Modula-3 objektnog tipa.
+
+Mapirane metode se pozivaju na standardan način. Na primjer:
+
+{{{
+var
+  f;
+
+  ...
+  f:=new("HTTP.Field").init("X-Engine", "m3w");
+  ...
+}}}
+
+== Tip queue ==
+
+Queue tip je objektni tip dizajniran za potrebe slanja poruka među threadovima, i to je standardni mehanizam za sinhronizaciju threadova.
+
+Trivijalan, koliko je moguće a da je i dalje smislen, primjer:
+
+{{{
+#!html
+<a name="pinger.xl">
+}}}
+{{{
+module pingie;
+
+thread adder(q: queue) =
+  var
+    i;
+  begin
+    loop
+      i:=q.receive();
+      if i="Done" then
+        exit;
+      end;
+      :Received: $i$
+    end;
+    :Ending adder
+  end adder;
+
+proc Main() =
+  var
+    q := queue;
+    t, i;
+  begin
+    for i:=1 to 3 do
+      :Sending: $i$
+      q.send(i);
+      if i=1 then
+        t:=adder(q);
+      end;
+      delay(1);
+    end;
+    q.send("Done");
+    finish t;
+  end Main;
+
+begin
+end pingie.
+
+}}}
+
+daje sljedeći rezultat:
+
+{{{
+% xli pingie.xl
+Sending: 1
+Received: 1
+Sending: 2
+Received: 2
+Sending: 3
+Received: 3
+Ending adder
+}}}